Đura Daničić 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13

Многи аутори, међу њима и неки од наших највећих лингвистика, упоредили су Даничића, Вуковог саборца и настављача, са великаном из Тршића (Војислав Ђурић је уосталом, приметио да је Даничић једини код нас – ја бих ипак додао и Доситеја - могао да у доброј мери издржи то поређење). Радосав Бошковић је истицао да је, за разлику од Вука, који је, „сав здрава памет, пракса, узус, сав од народа, сав из народа“, Даничић „пре свега ерудиција, школа, знање – он је сав од лингвистичке анализе, сав од науке“. То је и тачно и лепо речено, аи је ипак једна често заборављена чињеница и овде остала у сенци. Као ни вук, ни Даничић није имао редовног филолошког школовања. Он је у Новом Саду и Пожуну (Братислави од 1836. до 1844. завршио гимназију, студирао права у Пешти у школској години 1844/1845.,а 1845. прешао је у Беч да тамо изучи другу годину права. Није је изучио. Срео се с Вуком и његов живот се преокренуо као некад Вуков после сусрета са Копитаром. И Даничић се определио за филологију, а њу је учио и личном контакту с Вуком и Миклошичем, онако како ју је Вук три деценије раније учио од Копитара. Чак и један од облика учења био је сличан: Копитар је помагао Вуку у раду на првом издању његовог Рјечника, а Даничић је био Вуков сарадник у припремама другог издања, међутим, разлика у достигнутом степену учености ипак је крупна. Узорке можемо лако схватити. Вук се срео с Копитаром као увелико формиран човек, у годинама које више нису толико подесне за учење, а без оне основе коју дају средњошколска знања, и, што је можда најважније, без навике да учи. Насупрот томе, Даничић је стигао у Беч као двадесетогодишњак право из студентске клупе. Вук при доласку у Беч није знао ниједан језик осим свога, а из књига на том језику није се могло много научити. Чак ни доцније није потпуно савладао ни немачки ни латински, док је Даничић већ као младић одлично владао тим језицима, а дружећи се са ђацима и студентима Словенима у Пожуну и Пешти упознао се и са неколико словенских језика, што је за будућег слависту било драгоцено.
Ђура Даничић
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
У свом започетом делу Рјечник хрватскога или српскога језика, Даничић је предложио реформу латиничног писма по угледу на Вукову реформу ћирилице, и тиме се постигла пуна компатибилност латинице са ћирилицом, и избегле недоумице у којима графеме из диграфа стоје једна до друге, али се посматрају одвојено (нпр. наџивети, ињекција, подједнако итд.).Од Даничићевих графема, у ширу употребу је једино ушла графема Ђ ђ, уместо дотадашњег дј.
Улога и заслуге Ђуре Даничића
Од Даничићевог рођења дели нас 160 година. Је ли то много или мало? На први поглед- мало. Два добра, дуга људска века. Још су живи међу нама, и имају осамдесет година, људи који су се родили кад су даничићеви вршњаци имали толико. Да је он којом срећом преживео колико Јагић или Белић, било би сада у овој сали људи рођених за његова живота. А с друге стране, у нашој историји, последњих 160 година су много, врло много, чак ако се добро замислимо, непријатно много. Готово све што имамо скорашње је. Сетимо се како смо изгледали у години 1825.ако је о самосталности реч, не само што није било заједничке државе, већ готово никакве. Београдски пашалук, без оних шест нахија које му је био прикључио Први устанак, а са турским гарнизонима у свим градовима, грчевито се хватао за поново извојевани комадић аутономије, тада још увек непотврђен султанским хатишерифом. Црна Гора, у оно време неколико пута мања него данас, имала је своју слободицу, додуше непризнату не само од султана него и од осталих влада, и уз то угрожену повременим турским походима. Ни у једном од тих двају заметака независности није било праве државне управе, а кнез Србије није се знао ни потписати. Административно разједињена и политички сасвим неоформљена под аустријском влашћу била је Војводина, која се није тако ни звала, јер у својој дотадашњој историји није имала чак ни таквог и тако краткотрајног војводу какав је био Стеван Шупљикац. Ни у просвети нисмо стајали много боље. Није било ни универзитета, ни Велике школе, ни Лицеја. Војводина, једина тврђава просвешченија, могла се похвалити свега двема гимназијама и једном учитељском школом; основних школа у иоле знатнијем броју било је само на тлу Хабсбуршке монархије. Недостајале су и културне установе: прва од њих, наша Матица, за годину дана је млађа од Даничића. Ни науке у суштини нисмо имали. Велики историографски подухват Јована Рајића иде пре у старовременску ерудицију него у модерну науку. Једини изузетак чинили су Вукови почеци, под брижним окриљем великог Словенца Копитара, али и ти почеци су били више ударање темеља него сама наука. У књижевности, то је било доба пре Стерије и Његоша, далеко пре Бранка и Љубе Ненадовића. Средишње место у литерарној баштини држали су Доситеј и његови следбеници. Од живих на цени су били Мушитски, Видаковић, Јаоким Вујић, Сима Милутиновић. Како је у свему томе било мало дела која ће преживети ових шеснаест деценија и као књижевна остварњеа, а не само као документ некадашњице! Питање књижевног језика још је стајало нерешено, а ни народна књижевност није била заузела своје крупно место у националној култури: Вук је тек био почео да је открива. Парадоксална је истина да ни средњовековну књижевност тада у ствари нисмо имали. Знало се тек за понеке њене текстове, али ни они махом нису били објављени, а кмоли протумачени и презентирани на начин који би им удахнуо још један живот. Још дубљи заборав прекривао је средњовековни живопис. Додуше, новије сликарство било је у оно време можда најсветлија тачка у култури. Барокни и постбарокни сликари, превасходно иконописци и портретисти, већ су били створили дела која ће им осигурати часно име у потомству. У позадини тог успеха стоје наручиоци слика: консулидована црква и већ развијено српско грађанство у аустријским земљама. Било је тада већ не тако мало културних трговаца и начитаних духовника- из једне такве свештеничке породице потекао је Даничић.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com